Poslovna udruženja igraju ključnu ulogu u privredi Republike Srbije, a njihovo osnivanje, delovanje i pravni okvir uređeni su Zakonom o udruženjima i Zakonom o privrednim društvima. Ova vrsta udruženja obuhvata širok spektar zainteresovanih pravnih subjekata koji doprinose razvoju privrede i olakšavaju saradnju među preduzetnicima i privrednim društvima radi postizanja zajedničkih ciljeva.

Osnivanje i pravni status poslovnih udruženja

Poslovna udruženja u Republici Srbiji predstavljaju poseban oblik organizovanja dva ili više privrednih društava ili preduzetnika, radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva. Važno je napomenuti da je pomenuto ostvarivanje zajedničkih ciljeva ključno obeležje i zakonom ustanovljeno opredeljenje svih udruženja, uključujući i poslovna. Drugim rečima, poslovno udruženje ne može obavljati delatnost radi sticanja dobiti, već isključivo radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva. Kako bi se ova vrsta udruženja razlikovala od ostalih u pravnom prometu, u poslovnom imenu njihova pravna forma se označava sa: "poslovno udruženje"; ili "p.u."; ili "pu";. Poslovno udruženje stiče svojstvo pravnog lica registracijom pred Agencijom za privredne registre, što znači da od trenutka registracije stiče sposobnost da slobodno učestvuje u pravnom prometu, u skladu sa ciljevima utvrđenim svojim statutom.

Članstvo u poslovnim udruženjima je dobrovoljno, a članovi mogu biti domaća i strana privredna društva i preduzetnici koji dele zajedničke interese sa udruženjem. Udruženje može postavljati posebne uslove za prijem novih članova, koji su obično definisani statutom ili drugim internim aktima. Takođe, članovi imaju pravo da učestvuju u radu udruženja, predlažu projekte i inicijative, kao i da koriste usluge udruženja.

Poslovna udruženja u Srbiji imaju pravo da:

Predstavljaju i zastupaju interese svojih članova pred državnim organima i institucijama.

Daju mišljenja o propisima i predlažu izmene zakona i drugih akata koji utiču na poslovanje njihovih članova.

Organizuju stručne skupove, seminare, radionice i druge oblike edukacije za članove.

Sarađuju sa sličnim udruženjima i institucijama u zemlji i inostranstvu.

Realizuju projekte od interesa za članove, koji doprinose unapređenju poslovanja, kao što su promocija domaćih proizvoda, uvođenje novih tehnologija ili razvoj tržišta.

Obaveze poslovnih udruženja uključuju poštovanje pravnog okvira u kom posluju, kao i obavezu transparentnog poslovanja i pravilnog raspolaganja sredstvima. Udruženja su takođe dužna da redovno obaveštavaju članove o svom radu i odlukama.

Iako poslovna udruženja nisu profitna organizacija, ona mogu ostvarivati prihode iz različitih izvora, uključujući članarine, donacije, sponzorstva, kao i prihode od pružanja određenih usluga.

Upravljanje finansijama poslovnih udruženja mora biti transparentno, a sredstva se mogu koristiti isključivo u svrhe koje su predviđene statutom udruženja. U suprotnom, nadležni organi mogu preduzeti zakonske mere.

Poslovna udruženja predstavljaju važan mehanizam za jačanje konkurentnosti domaćih privrednih subjekata i privrede u celini. Kroz udruženi nastup, privredna društva i preduzetnici mogu lakše prevazići izazove, podeliti iskustva i stvoriti snažnije veze unutar industrije. Takođe, ova udruženja često služe kao most između privatnog sektora i države, pomažući u formiranju politika koje stimulišu razvoj privrede. Drugim rečima, dok sindikati i unije poslodavaca pretežno služe unapređenju odnosa i položaja zaposlenih i poslodavaca, poslovna udruženja pretežno služe unapređenju poslovne klime i položaja privrednih subjekata u odnosu sa državom.

Poslovna udruženja u Republici Srbiji imaju ključnu ulogu u povezivanju privrednih subjekata, unapređenju poslovnog okruženja i promociji zajedničkih interesa. Pravni okvir za njihovo delovanje je jasno definisan kroz Zakon o udruženjima i Zakon o privrednim društvima, ali uspeh ovih organizacija zavisi od aktivnog učešća i saradnje njihovih članova, kao i od sposobnosti udruženja da odgovore na potrebe tržišta i privrede.

Poslovna udruženja

Digital nomad viza predstavlja specifičnu vrstu vize koja omogućava pojedincima da putuju i borave u različitim zemljama dok rade na daljinu. Ova vrsta vize je postala popularna među modernim profesionalcima koji žele da iskoriste fleksibilnost rada na daljinu i istraže svet.

Za razliku od tradicionalnih radnih viza koje zahtevaju sponzorstvo od poslodavca, digitalne nomad vize su posebno dizajnirane za pojedince koji zarađuju svoj prihod na daljinu. Ove vize su pravno priznate i pružaju zaštitu radnicima na daljinu, dajući im slobodu da žive i rade u stranoj zemlji bez straha od pravnih posledica. Međutim, sa slobodom dolaze jedinstveni pravni izazovi koji moraju biti prevaziđeni. U ovom blogu, istražićemo kako digitalna nomad viza može ojačati radnike na daljinu pružanjem pravnog okvira za život i rad u drugim zemljama. Digitalni nomadi su savremeni ljudi koji obavljaju posao preko interneta, oni su samozaposleni (frilenseri) ili su zaposleni tako što rade na daljinu i za obavljanje posla im nije neophodno prisustvo na radnom mestu. Njihove delatnosti su vezane za poslove na računaru (web dizajn, grafički dizajn, programiranje, marketing, dropšiping, kripto valute, društvene mreže i dr.), s toga oni traže mesto gde će se udobno nastaniti kako bi radili. Glavni kriterijumi pri izboru države u kojoj bi aplicirali za vizu jesu brzina interneta, cena stanovanja i troškovi života, način sticanja vize, dužina njenog trajanja i poreske olakšice koje mogu da ostvare, naravno i životno okruženje: geografski položaj zemlje, klima, bezbednost, uređenost i lične preferencije.

Ovo je hibridni tip vize koji spaja radnu vizu sa dozvolom za boravak jer lice može zarađivati samo radom na daljinu, ne sme biti zaposleno u državi prijema, a sme sam ili sa porodicom boraviti za vreme trajanja vize naravno uz ispunjavanje uslova o visini neto zarade, stanja bankovnog računa, zdravstvene zaštite, kao i dodatnih sredstava za svakog člana porodice koji sa njim boravi, takođe ni članovi porodice nemaju pravo zaposlenja već samo pravo na boravak.

Ovaj način poslovanja je u ekspanziji nakon globalne pandemije virusa kovid-19, jer države žele da privuku što veći broj digitalnih nomada povoljnostima koje nude, a zauzvrat da pomognu razvitku svoje ekonomije, multikulturalnosti i nastanku novih poslovnih ideja (startapovi). Digitalni nomadi na ovaj način stiču priliku da putuju, rade iz različitih krajeva sveta i ostvaruju veći profit.

Razumevanje pravnih izazova za radnike na daljinu

Sa sve većom popularnošću rada na daljinu, radnici na daljinu se suočavaju sa raznim pravnim izazovima. Jedna od najznačajnijih prepreka je nedostatak priznanja i zaštite u stranim zemljama. Bez odgovarajuće vize ili radne dozvole, radnici na daljinu mogu biti izloženi deportaciji ili drugim pravnim posledicama. Dodatno, poreske obaveze mogu postati kompleksne i zbunjujuće kada se radi preko granice. Ovi izazovi mogu stvoriti osećaj nesigurnosti i nestabilnosti za radnike na daljinu, ometajući njihovu sposobnost da potpuno prihvate digitalni nomadski način života.

Digitalna nomad viza nudi mnoge prednosti za radnike na daljinu. Prvo, pruža pravnu sigurnost, eliminišući strah od deportacije ili pravnih posledica. Ovo omogućava radnicima na daljinu da se potpuno fokusiraju na svoj rad i prihvate digitalni nomadski način života bez konstantnih briga da su na pogrešnoj strani zakona. Dodatno, digitalna nomad viza može omogućiti pristup osnovnim uslugama kao što su zdravstvena zaštita i bankarstvo, koje teško dobijaju bez prijave boravišta. Na kraju, digitalna nomad viza može otvoriti nove mogućnosti za umrežavanje i saradnju sa drugim slično nastrojenim pojedincima u državi izdavanja digitalne nomad vize, obogaćujući profesionalni i lični život radnika na daljinu.

Zemlje koje su prepoznale ovaj trend i odlučile da privuku digitalne nomade otvaranjem mogućnosti za dobijanje posebnih viza potrudile su se da sprovedu zakonsku regulativu i racionalizuju proces sticanja (Španija, Grčka, Kipar, Češka, Portugal, Barbados, Kostarika, Bermuda, Kajmanska ostrva). Ove vize obično omogućavaju boravak u zemlji na određeni period, obično od nekoliko meseci do godinu dana, uz mogućnost produženja, takođe najčešće postavljen zahtev jeste da je lice zaposleno kod poslodavca iz strane države ili da pretežan iznos sredstava stiče na ovaj način (primer Španije: nije dozvoljeno da zarada od domaćeg poslodavca prelazi 20% ukupne mesečne zarade).

Iako je koncept digitalnih nomad viza relativno nov, nekoliko zemalja je prepoznalo potencijalne prednosti privlačenja radnika na daljinu. Na primer, Estonija je pokrenula svoj program digitalnih nomad viza 2020. godine, omogućavajući radnicima na daljinu da žive i rade u zemlji do 12 meseci. Druge zemlje, poput Barbadosa, Bermudskih ostrva i Hrvatske, takođe su uvele slične programe viza kako bi privukle digitalne nomade. Ove zemlje razumeju ekonomsku vrednost koju radnici na daljinu mogu doneti i stvorile su pojednostavljene procese kako bi im olakšale dobijanje boravišta.

Kako se kvalifikovati za digitalnu nomad vizu

Uslovi za dobijanje digitalnih nomad viza variraju u zavisnosti od države. Međutim, postoje neki zajednički kriterijumi koji radnici na daljinu obično moraju da ispune. Obično, podnosioci zahteva moraju da pruže dokaz o prihodima, koji pokazuje da imaju stabilan izvor prihoda na daljinu. Takođe, može biti potrebno da imaju pokrivenost zdravstvenim osiguranjem i da dostave važeći pasoš sa najmanje šest meseci važenja. U nekim slučajevima, podnosioci zahteva za digitalnu nomad vizu mogu da budu u obavezi da dostave detaljan plan putovanja ili obrazlože svoje razloge za izbor baš te države. Ispunjavanjem ovih zahteva, radnici na daljinu mogu povećati svoje šanse za dobijanje digitalne nomad vize.

Koraci za apliciranje za digitalne nomad vize

Kada radnici na daljinu odrede zemlju u kojoj žele da apliciraju za digitalnu nomad vizu, proces apliciranja može da počne. Prvi korak je prikupljanje svih potrebnih dokumenata, uključujući dokaz o prihodima, zdravstveno osiguranje i važeći pasoš. Važno je da se detaljno istraže  specifični zahtevi izabrane zemlje kako bi se osiguralo da su dostavljeni svi neophodni dokumenti. Nakon što su dokumenti u redu, zahtev se može poslati odgovarajućoj vladinoj agenciji ili ambasadi. Preporučuje se da se aplicira sa dovoljno vremena unapred u odnosu na željeni datum početka kako bi se omogućilo vreme za obradu zahteva. Nakon što je zahtev poslat, radnici na daljinu moraju biti spremni da dostave dodatne informacije ili prisustvuju intervjuima po zahtevu vlasti koje izdaju vize. Navigacija kroz pravni proces dobijanja digitalne nomad vize može biti kompleksna i opterećujuća. Traženje profesionalne pomoći, kao što je angažovanje advokata za imigraciono prava i pravo stranaca može biti korisno kako bi se osiguralo uspešno podnošenje zahteva.

Republika Srbija nastroji da reguliše pitanje digitalnih nomada kako bi njihova delatnost i boravak bili legalni i evidentirani kroz prijavu boravka. S tim u vezi, Zakon o porezu na dohodak građana i to član 9b propisuje sledeće: „Izuzima se od oporezivanja dohodak nerezidentnog obveznika koji na teritoriji Republike provede najviše do 90 dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, ukoliko je takav dohodak ostvaren od nerezidentnog nalogodavca koji ne obavlja delatnost, odnosno aktivnosti na teritoriji Republike). Takođe, Republika Srbija je pogodna i kao tranzitna zemlja, budući da nije potpisnig Šengenskog sporazuma, odnosno nalazi se van Šengenske zone, te može služiti nomadima da boravkom u njoj naprave pauzu u pogledu Šengenskog viznog režima. Nažalost, U Republici Srbiji digitalna nomad viza još uvek nije zaživela, ali se nadamo da će u skorijoj budućnosti i ovde zakonodavac ovu vizu uvrstiti u pravni poredak.

Digitalni nomadski način života nudi mnoge mogućnosti za radnike na daljinu, ali takođe nosi sa sobom jedinstvene pravne izazove. Digitalna nomad viza je vredan alat koji može motivisati radnike na daljinu pružanjem pravne sigurnosti za život i rad u stranim državama. Razumevanjem prednosti digitalnog nomadskog načina života, kao i zemalja koje ga nude i koraka za apliciranje, radnici na daljinu mogu navigirati kroz pravni proces sa samopouzdanjem. Iako put može biti kompleksan, nagrada dobijanja digitalne nomad vize su neprocenjive. Dakle, ako ste radnik na daljinu koji sanja da živi i radi u stranim državama, istražite mogućnosti koje digitalni nomadski način života  može da  ponudi. Advokati sa istaknutim znanjima iz radnog, poreskog, imigracionog prava i prava stranaca mogu biti najbolja pomoć u otklanjanu svih nedoumica i davanju stručne prvne pomoći kako bi rad i boravak bili kvalitetni i neometani.

Navigacija kroz pravni proces: Kako digitalna nomad viza može ojačati radnike na daljinu

Usvojene su izmene Zakona o zapošljavanju stranaca i Zakona o strancima koje donose modifikacije i olakšanu proceduru za strane državljane koji žele da se zaposle u Srbiji. Sumirali smo ključne olakšice koje će smanjiti administrativna opterećenja i procedure poslodavcima, omogućivši im da brže i efikasnije angažuju kvalifikovane radnike iz drugih zemalja.

Usvojene su izmene Zakona o zapošljavanju stranaca i Zakona o strancima koje donose modifikacije i olakšanu proceduru za strane državljane koji žele da se zaposle u Srbiji.

Sumirali smo ključne olakšice koje će smanjiti administrativna opterećenja i procedure poslodavcima, omogućivši im da brže i efikasnije angažuju kvalifikovane radnike iz drugih zemalja.

Jedna od najznačajnijih promena koja će biti od velike koristi za poslodavce jeste uvođenje jedinstvene dozvole za boravak i rad stranih radnika. Ova promena ima potencijal da značajno pojednostavi administrativne procese za poslodavce koji žele da zaposle strane radnike. Umesto da se suočavaju sa dve odvojene procedure za dobijanje dozvola za boravak i rad, poslodavci sada mogu koristiti jedan integrisani postupak podnošenja zahteva. Ovo će ubrzati celokupan proces i eliminisati nepotrebne birokratske korake.

Takođe, Ministarstvo unutrašnjih poslova je obavezano da donese odluku o dozvoli za boravak i rad u roku od samo 15 dana od podnošenja zahteva. Ova brza obrada doprineće smanjenju čekanja i omogućiti poslodavcima da brže i efikasnije planiraju proces zapošljavanja.

Nova pravila takođe donose promene u uslovima za dobijanje radnih dozvola. Određene kategorije stranaca, kao što su oni koji dolaze radi studija, naučnih istraživanja, međunarodne studentske razmene ili spajanja porodice, više neće morati da pribavljaju posebne radne dozvole kako bi radili u Srbiji. Ovo je posebno korisno za poslodavce koji zapošljavaju stručnjake iz ovih oblasti, jer će se procedura zapošljavanja pojednostaviti i ubrzati.

Produženje trajanja dozvola za privremeni boravak na tri godine umesto dosadašnjih godinu dana znači manje administrativnog opterećenja za poslodavce i strane radnike. Ovo takođe omogućava veću stabilnost i predvidljivost za poslodavce koji zapošljavaju strane radnike na duži period.

Digitalizacija procesa, uključujući mogućnost online podnošenja zahteva i pristup administrativnim uslugama preko online portala, dodatno će olakšati poslodavcima da upravljaju procedurama zapošljavanja i administracijom dozvola. Osim toga, biometrijski dokumenti će zameniti tradicionalne dozvole i nalepnice, poboljšavajući sigurnost i smanjujući rizik od gubitka ili zloupotrebe dokumenata.

Novine u Zakonu o strancima: Olakšice i promene za rad i boravak u Srbiji

Digitalna imovina je postala neizbežan deo savremenog poslovanja, a ulaganje u ovu vrstu imovine predstavlja trend koji se sve više širi u svetu biznisa. U Srbiji, zakonski okvir koji reguliše digitalnu imovinu definisan je Zakonom o digitalnoj imovini ("Sl.glasnik RS", br. 153/2020).

Digitalna imovina je postala neizbežan deo savremenog poslovanja, a ulaganje u ovu vrstu imovine predstavlja trend koji se sve više širi u svetu biznisa.

Na jesen 2020. godine predstavljen je Nacrt zakona o digitalnoj imovini, koji je usvojen dana 29.12.2020. godine u Narodnoj skupštini, a počeo je da se primenjuje od 29.06.2021. godine. Pohvalno je reći da Srbija među prvim državama koje su regulisale ovu oblast, što predstavlja važan korak u prilagođavanju našeg pravnog sistema novim tehnološkim i ekonomskim trendovima. 

Prema zakonu, digitalna imovina se definiše kao &quot;digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja&quot;. Ova definicija obuhvata različite vrste digitalne imovine, uključujući virtuelne valute i digitalne tokene.

Virtuelna valuta je digitalna imovina koju nije izdala nijedna javna institucija, za čiju vrednost ne garantuje centralna banka i koja nije zakonsko sredstvo plaćanja. Nema pravni status novca ili valute, ali je fizička i pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati i čuvati elektronski. Iz ove definicije možemo zaključiti da se ne mogu koristiti kao zakonsko sredstvo plaćanja jer je u Srbiji jedino zakonsko sredstvo plaćanja dinar.

Digitalni tokeni su digitalni zapisi koji sadrže imovinska prava, kao što su potraživanja određenog novčanog iznosa ili upravljačka prava. Izdavalac digitalnog tokena može u njega uključiti određeno pravo ili uslugu, odnosno, pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge. 

Jedan od bitnih razloga zašto je izvršena podela na virtuelne valute i digitalne tokene iz ugla regulative i nadzora je taj da je u slučaju virtuelnih valuta nadležna Narodna banka Srbije (u daljem tekstu: NBS), dok je za digitalne tokene nadležna Komisija za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija).

Ovde ćemo izlistati podzakonske akte koje je donela Komisija, a koje NBS, a koje bi svako fizičko ili pravno lice trebalo da ima u vidu prilikom pružanja usluga u vezi sa digitalnom imovinom.

Pravilnik o belom papiru i naknadnom belom papiru koji se odnose na digitalne tokene;

Pravilnik o sprečavanju zloupotreba na tržištu digitalnih tokena;

Pravilnik o oglašavanju inicijalne ponude digitalnih tokena za koju nije odobren beli papir i oglašavanju u vezi digitalnih tokena za koje nije odobren naknadni beli papir;

Pravilnik o uslovima upravlјanja informaciono-komunikacionim sistemom pružaoca usluga povezanih s digitalnim tokenima;

Pravilnik o uslovima i načinu utvrđivanja i provere identiteta fizičkog lica korišćenjem sredstava elektronske komunikacije;

Pravilnik o sadržini i formi evidencije koju vodi pružalac usluga povezanih s digitalnim tokenima koji drži novčana sredstva, odnosno digitalne tokene korisnika;

Pravilnik o načinu izračunavanja minimalnog kapitala i izveštavanju o minimalnom kapitalu pružaoca usluga povezanih s digitalnim tokenima;

Pravilnik o bližim uslovima i načinu davanja i oduzimanja saglasnosti za pružanje usluga povezanih s digitalnim tokenima u stranoj državi;

Pravilnik o sprovođenju odredaba Zakona o digitalnoj imovini koje se odnose na davanje dozvole za pružanje usluga povezanih s digitalnim tokenima i saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti.

Odluka o sprovođenju odredaba Zakona o digitalnoj imovini koje se odnose na davanje dozvole za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama i saglasnosti Narodne banke Srbije;

Odluka o načinu izračunavanja minimalnog kapitala i izveštavanju o minimalnom kapitalu pružaoca usluga povezanih s virtuelnim valutama;

Odluka o bližim uslovima i načinu vršenja nadzora nad pružaocem usluga povezanih s virtuelnim valutama i izdavaocem i imaocem virtuelnih valuta

Odluka o sadržini registra pružalaca usluga povezanih s virtuelnim valutama i bližim uslovima i načinu vođenja tog registra;

Odluka o bližim uslovima i načinu vođenja evidencije imalaca virtuelnih valuta;

Odluka o sadržini i formi evidencije koju vodi pružalac usluga povezanih s virtuelnim valutama koji drži novčana sredstva, odnosno virtuelne valute korisnika

Odluka o bližim uslovima i načinu davanja i oduzimanja saglasnosti za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama u stranoj državi;

Odluka o uslovima upravljanja informaciono-komunikacionim sistemom pružaoca usluga povezanih s virtuelnim valutama;

Odluka o obavljanju plaćanja u devizama u vezi s transakcijama s digitalnom imovinom;

Odluka o sprečavanju zloupotreba na tržištu virtuelnih valuta;

Odluka o sprovođenju odredaba Zakona o digitalnoj imovini koje se odnose na odobrenje belog papira pri izdavanju virtuelnih valuta.

U slučaju da fizičko ili pravno lice želi da emituje digitalne tokene, zahtev za odobrenje objavljivanja belog papira šalje se Komisiji na odobravanje. Beli papir predstavlja dokument, sličan prospektu kod postupka izdavanja hartija od vrednosti, a koji je izdavalac obavezan da objavi i koji sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima. Omogućava investitorima da donesu racionalnu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu.

Bitno je napomenuti da sve finansijske institucije koje su pod nadzorom NBS (banke, društva za osiguranje, davaoci finansijskog lizinga, platne institucije i dr.) ne mogu posedovati digitalnu imovinu, kao ni instrumente povezane sa digitalnom imovinom. Takođe, ne mogu pružati usluge povezane sa digitalnom imovinom niti biti korisnici tih usluga.

2. Zakonodavni okvir za digitalnu imovinu

Zakon o digitalnoj imovini predstavlja prvi pravni akt u Srbiji koji priznaje i reguliše oblast digitalne imovine. Uz ovaj zakon, izmenjeni su i drugi poreski zakoni kako bi se digitalna imovina uvela u srpski pravni sistem kao oporeziva kategorija. Do 2020. godine digitalna imovina nije bila regulisana nijednim zakonom i nije bila određena kao oporeziva kategorija, što nije sprečavalo Poresku upravu da podvede digitalnu imovinu kao prihod koji nije eksplicitno naveden zakonom kao oporezivi, te ga tako oporezivala poreskom stopom od 20%.

3. Poreski tretman digitalne imovine fizičkih lica

Zakon o porezu na dohodak građana (u daljem tekstu: ZPDG) reguliše oporezivanje dohotka fizičkih lica ostvarenog prodajom ili prenosom digitalne imovine. Prema ovom zakonu, fizička lica su obavezna da obračunaju, prijave i plate porez na kapitalnu dobit za ostvarenu dobit od prodaje digitalne imovine. Poreska stopa za kapitalnu dobit fizičkih lica iznosi 15%. Ovo je i najčešća uporednopravna praksa u državama poput SAD, Australije i Ujedinjenog Kraljevstva. Ovo znači da bi obveznici poreza na kapitalnu dobit bili dužni da ukoliko imaju pozitivnu razliku između nabavne i prodajne cene digitalne imovine plate porez od 15% na ostvarenu razliku. S tim što je bitno napomenuti da u slučaju negativne razlike, odnosno, kapitalnog gubitka obveznik može prebiti sa budućim kapitalnim dobicima u periodu od 5 godina. Prema ZPDG nabavna cena digitalne imovine bi bila ona koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu od strane ovlašćenog pružaoca usluga u vezi sa digitalnom imovinom npr. menjačnica, a prodajna cena bi bila ona po kojoj je izvršio prodaju. U slučaju rudarenja, nabavna cena bi bila iznos troškova koje je obveznik imao u vezi sa sticanjem digitalne imovine koji može da se dokumentuje (npr. račun za električnu energiju, račun kupljenih mašina i tome sl.).

Novina u zakonu je i ta da je pružena mogućnost da se zaposlenima isplaćuju bonusi u digitalnoj imovini koja bi činila u tom slučaju deo zarade i na koju bi poslodavac morao da obračuna i plati poreze i doprinose. Tada bi nabavna cena kod zaposlenog bila vrednost na koju je poslodavac platio poreze i doprinose, te bi u tom slučaju zaposleni bio u obavezi da plati porez na kapitalnu dobit između tako dobijene nabavne cene i cene po kojoj bi prodao digitalnu imovnu trećem licu.

Što se tiče poreskog tretmana digitalne imovine koja se stiče putem nasleđa i poklona. Prema Zakonu o porezima na imovinu (u daljem tekstu: ZPI), digitalna imovina koja se stiče putem nasleđa i poklona, takođe, podleže oporezivanju. Navedenim zakonom ukoliko se ostavilac i naslednik, odnosno, poklonoprimac i poklonodavac nalaze u prvom naslednom redu (ostaviočev bračni drug i ostaviočevi potomci), poreska obaveza ne postoji. Ukoliko se nalaze u drugom naslednom redu (ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo) poreska stopa iznosi 1,5%, a ukoliko se nalaze u trećem (ostaviočevi dedovi i babe) ili nekom daljem naslednom redu ili ukoliko uopšte nisu u srodstvu, poreska stopa iznosi 2,5%. Takođe, ne postoji porez na poklon na vrednost digitalne imovine do 100.000 dinara od istog lica u toku kalendarske godine 

ZPDG predviđa dve poreske olakšice kao veliki podsticaj i značaj za razvoj tržišta  digitalne imovine u Republici Srbiji. Prva je poresko oslobođenje kojom obveznik novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u osnovni kapital privrednog društva u Srbiji ili u kapital investicionog fonda, čime bi se oslobodio 50% poreza na kapitalni dobitak. Druga je, takođe, poresko oslobođenje za obveznike koji poseduju digitalnu imovinu u svom vlasništvu u trajanju od najmanje 10 godina gde su u potpunosti oslobođeni plaćanja poreza na kapitalnu dobit.

Rok za podnošenje poreske prijave radi utvrđivanja poreza na kapitalnu dobit iznosi 120 dana računajući od dana kada je istekao kvartal u kome je ostvaren prihod po osnovu prodaje digitalne imovine. 

Važno je napomenuti da dohodak od kapitalne dobiti ne podleže obavezama za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Takođe, dobit ostvarena prenosom digitalne imovine ne podleže oporezivanju godišnjim porezom na dohodak građana.

4. Poreski tretman digitalne imovine pravnih lica

Jedan od najvažnijih zakona koji se odnosi na oporezivanje digitalne imovine u slučaju pravnih lica je Zakon o porezu na dobit pravnih lica (u daljem tekstu: ZPDPL). Prema ovom zakonu, dobit pravnih lica ostvarena prodajom ili prenosom digitalne imovine oporezuje se, kao i kod fizičkih lica, porezom na kapitalnu dobit. Glavna razlika u odnosu na ZPDG koji reguliše oporezivanje kapitalne dobiti kod fizičkih lica je ta da umesto obaveze da se podnese poreska prijava u roku od 120 dana, utvrđena razlika, odnosno, kapitalna dobit kod pravnih lica ulazi u oporezivu dobit koja će se na kraju kalendarske godine platiti kroz porez na dobit pravnih lica. Nabavna cena je ona cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, a ukoliko je imovina stečena rudarenjem, nabavnom cenom će se smatrati vrednost digitalne imovine iskazana u poslovnim knjigama obveznika.

Vrlo je važno napomenuti da ukoliko pravno lice ima dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom i ukoliko pravno lice trguje digitalnom imovinom u okviru svoje osnovne delatnosti, nema obavezu plaćanja poreza na kapitalnu dobit. Pored poreza na kapitalnu dobit, digitalna imovina takođe podleže PDV-u (porez na dodatu vrednost) ali u određenim slučajevima. Tumačeći Zakon o porezu na dodatu vrednost (u daljem tekstu: ZPDV), promet digitalne imovine može biti obuhvaćen PDV-om ukoliko ne potpada pod poresko oslobođenje iz člana 25. stav 1. tačka 1a) ZPDV, odnosno, ako se npr. radi o prometu virtuelnih valuta za druge virtuelne valute ili digitalnih tokena koji predstavljaju hartije od vrednosti.

ZPDV nedvosmisleno propisuje poresko oslobođenje od PDV-a u slučaju prenosa virtuelnih valuta i zamene virtuelnih valuta za novčana sredstva. Dok sa druge strane ostavlja mogućnost obračuna i plaćanja PDV-a u slučaju prometa digitalnih tokena kao hartija od vrednosti. Ovde je ostala pravna praznina koju zakonodavac ili Ministarstvo finansija treba da reguliše, ne bi li se iskorenile nedoumice i različita tumačenja.

Kao i u slučaju ZPDG kod fizičkih lica, ZPDPL propisuje da kapitalni dobici ostvareni prodajom digitalne imovine ne ulaze u poresku osnovicu ukoliko su novčana sredstva uložena u tom poreskom periodu u osnovni kapital privrednog društva ili investicionog fonda u Republici Srbiji. Na ovaj način se podstiču privredni subjekti da ulažu u druga pravna lica na teritoriji Republike Srbije što ima za cilj jačanje konkurencije i rast tržišta digitalne imovine.

Iako je Zakon o digitalnoj imovini predstavio određene korake u regulisanju oporezivanja digitalne imovine u Srbiji, još uvek postoji pravna neizvesnost u vezi sa određenim aspektima, kao što je tretman NFT-ova (Non – Fungible Token). Budući razvoj ove oblasti može dovesti do daljih izmena i dopuna zakona kako bi se adekvatno regulisao poreski tretman digitalne imovine.

U svetlu sve veće popularnosti digitalne imovine i njenog značaja u savremenom poslovanju, važno je da poreski sistem prati ove promene i pruži jasan i povoljan poreski tretman za digitalnu imovinu. To će doprineti razvoju digitalne ekonomije i konkurentnosti Srbije na globalnom tržištu.

Poreski tretman digitalne imovine u Srbiji

Pravo svojine na nepokretnosti stiče se upisom u katastar nepokretnosti. Profesionalnim korisnicima omogućen je siguran i efikasan način elektronske komunikacije i  podnošenje zahteva u formi elektronskog dokumenta za upis nepokretnosti i izdavanje podataka katastra nepokretnosti (e-šalter).

Pravo svojine na nepokretnosti stiče se upisom u katastar nepokretnosti. Ugovor o kupovini nepokretnosti predstavlja samo osnov sticanja (iustus titulus), a neophodan je i način sticanja (modus acquirendi) - a to je upis u katastar nepokretnosti. Različiti problemi mogu nastati ukoliko nepokretnost nije upisana u katastru nepokretnosti, budući da postajete vlasnik nepokretnosti tek upisom u katastar nepokretnosti.

Potrebna dokumentacija i procedura zavise od svakog  konkretnog slučaja. Prvenstveno, neophodno je da je objekat u kojem se stan nalazi upisan u katastar nepokretnosti pre nego što se može upisati sam stan. Procedura se razlikuje ako je objekat izgrađen pre propisa o izgradnji objekata, ima li objekat građevinsku i upotrebnu dozvolu ili je izgrađen nelegalno. Ukoliko je u pitanju novi objekat, za koje su izdate građevinska i upotrebna dozvola, nadležan organ u postupku objedinjene procedure dostavlja akte na osnovu kojih se objekat upisuje u katastar nepokretnosti. Međutim, ukoliko je u pitanju objekat koji se ne smatra novogradnjom, koji je upisan, dakle izdate su građevinska i upotrebna dozvola, za upis stana u takvom objektu neophodno je i uverenje opštinskog ili gradskog odseka za građevinske poslove, sa kvadraturom, sobnosti i spratnosti stana. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda takvo uverenje, podaci o stanu mogu da se upišu i na osnovu nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke.

Elektronski šalter za upis nepokretnosti u katastar nepokretnosti: inovacije u srpskoj administraciji

Uvođenje digitalne ere u administrativne procese je neizbežno, a najnovije izmene zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i infrastrukture u Srbiji odražavaju taj trend. Ove promene donose značajne novine za sve učesnike na tržištu nekretnina, od građana do profesionalaca. Prvenstveno, Republički geodetski zavod unapredio je poslovni proces dostave isprava i podnošenja zahteva za upis u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture uvođenjem informacionog sistema eŠalter, zakon predviđa da su za podnošenje zahteva za upis u katastar nepokretnosti i infrastrukture isključivo nadležni profesionalni korisnici e-šaltera. Profesionalnim korisnicima, uključujući advokate sa zaključenim ugovorom o pristupanju i korišćenju sistema eŠalter, omogućen je siguran i efikasan način elektronske komunikacije i  podnošenje zahteva u formi elektronskog dokumenta za upis nepokretnosti i izdavanje podataka katastra nepokretnosti. Elektronski Šalter za upis nepokretnosti doprinosi efikasnosti, transparentnosti i ubrzanju procesa, smanjujući birokratiju i omogućavajući brži pristup informacijama.

Jedna od ključnih izmena je transformacija pojma "list nepokretnosti" u "izvod iz baze podataka katastra nepokretnosti". To znači da će se sve više podataka moći pristupiti u digitalnom formatu, povećavajući efikasnost i transparentnost. Takođe, novi zakon uvodi sistem jedinstvenog matičnog broja nepokretnosti, olakšavajući pretragu i smanjujući mogućnost grešaka.

Ova inovacija ne samo da ubrzava procese, već i unapređuje transparentnost i olakšava vođenje evidencije o nepokretnostima. Elektronski Šalter predstavlja ključni korak ka savremenoj, efikasnoj administraciji koja odražava potrebe građana u digitalnom dobu.

Stojimo vam na raspolaganju kako bismo Vam pružili stručnu podršku i pravne usluge prilagođene vašim specifičnim potrebama prilikom upisa Vaše nepokretnosti u katastar nepokretnosti.

Vodič kroz upis u katastar nepokretnosti i infrastrukture putem e-šaltera

U poslednjih nekoliko godina, Srbija je svedočila značajnom porastu imigracije, sa ljudima iz različitih zemalja koji dolaze da žive i rade u zemlji. Da bi obezbedili legalan boravak u Srbiji, stranci moraju proći proces koji uključuje dobijanje odgovarajuće dokumentacije i podnošenje zahteva nadležnim organima. U ovom tekstu pružićemo Vam vredne informacije o različitim vrstama boravka u Srbiji, uključujući kratkoročne boravke, privremene boravišne dozvole i stalno nastanjenje.

U poslednjih nekoliko godina, Srbija je svedočila značajnom porastu imigracije, sa ljudima iz različitih zemalja koji dolaze da žive i rade u zemlji.

Kratkoročni boravak u Srbiji odnosi se na boravak do 90 dana, sa ili bez vize. Za ovu vrstu boravka, stranci ne moraju da traže posebno odobrenje od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), koje je odgovorno za pitanja vezana za boravak stranaca u Srbiji.

Međutim, stranci su obavezni da prijave boravak u nadležnoj policijskoj stanici u roku od 24 sata od dolaska ukoliko stranac obezbeđuje sopstveni smeštaj. S druge strane, preduzetnici i pravna lica koja pružaju usluge smeštaja sa ili bez naknade dužni su da prijave stranca u roku od 24 časa od trenutka pružanja usluge smeštaja. Dakle, ovde je veoma važno shvatiti da stranci nisu dužni da se prijave nadležnoj policijskoj stanici, već je ta obaveza odgovornost vlasnika smeštaja.

Boravak stranca se prijavljuje u policijskoj stanici koja je nadležna za teritoriju gde se nalazi stan/hotel ili neka druga vrsta smeštaja. Prilikom prijave boravka potrebno je da se popuni formular koji možete nabaviti u policijskoj stanici. U njemu je potrebno navesti podatke vezane za identitet stranca i vreme ulaska stranca na terotoriju Republike Srbije, kao i informacije vezane za vlasnika smeštaja.

 Lice koje vrši prijavu boravišta stranca policijskom službeniku na uvid dostavlja:

stranu putnu ispravu ili drugu ispravu koju stranac poseduje 

druge isprave u zavisnosti od toga ko vrši prijavu boravišta:

 a)    za pravno lice ili preduzetnika:

dokaz o vlasništvu nepokretnosti u kojoj stranac boravi,

 b)    za fizičko lice ako stranac boravi na njegovoj adresi prebivališta:

lična karta lica kod koga je stranac došao u posetu;

c)    za fizičko lice ako stranac boravi na adresi koja je različita od adrese prebivališta lica koje vrši prijavu boravišta stranca:

lična karta lica kod koga stranac dolazi u posetu,

dokaz o pravnom osnovu korišćenja nepokretnosti u kojoj stranac boravi (ugovor o kupovini stana odnosno kuće, zakupu stana i sl.);

 Stranac koji ne koristi usluge smeštaja ili ne odseda na privatnoj adresi kod fizičkog ili pravnog lica sam vrši prijavu svog boravišta uz dostavljanje na uvid sledeće dokumentacije:

stranu putnu ispravu ili drugu ispravu koju stranac poseduje

dokaz o pravnom osnovu korišćenja nepokretnosti u kojoj boravi (ugovor o kupovini stana odnosno kuće, zakupu stana i sl.) ili drugi dokaz o boravku na određenom mestu.

Privremena boravišna dozvola omogućava strancima da borave u Srbiji duže od 90 dana, a do tri godine, sa mogućnošću produženja. Da bi dobili privremenu boravišnu dozvolu, stranci moraju da podnesu zahtev Upravi policije grada Beograda – Upravi za strance ili područnim upravama policije ili putem portala e-Uprave, zajedno sa pratećom dokumentacijom.

dokaz o dovoljnim novčanim sredstvima za izdržavanje tokom planiranog boravka (Stranac ispunjava ovaj uslov ukoliko priloži dokaz o minimalnom novčanom iznosu na svom nerezidentnom računu u Srbiji. Ovaj iznos podrazumeva zvaničnu minimalnu zaradu  u Srbiji, za svaki mesec boravka pomnožen sa brojem meseci planiranog boravka)

prijavu adrese boravišta ili stanovanja u Republici Srbij

dokaz o zdravstvenom osiguranju (potrebno je da stranac priloži dokaz o privatnom zdravstvenom osiguranju ili zdravstvenom osiguranju iz države porekla, pod uslovom da se to osiguranje može primeniti i u Srbiji, na osnovu bilateralnog sporazuma ili vladine odluke; propisana je još jedna dodatna opcija za strance – umesto gorenavedenih dokumenata, stranac može dostaviti dokaz o dovoljnom iznosu sredstava da pokrije moguće troškove lečenja u Republici Srbiji tokom perioda boravka.)

dokaz o uplati propisane administrativne takse

opravdanost boravka, kao što su zapošljavanje, obrazovanje, naučna istraživanja, spajanje porodice i dr

Zahtev za produženje dozvole za privremeni boravak podnosi se nadležnom organu najkasnije tri meseca, a najkasnije 30 dana pre isteka odobrene dozvole za privremeni boravak. Stranac je dužan da u Republici Srbiji boravi u skladu sa svrhom za koju je privremeni boravak odobren.

Stalno nastanjenje u Srbiji može biti odobreno od strane MUP-a pod određenim uslovima. Ti uslovi uključuju:

boravak u Srbiji duži od pet godina na osnovu privremene boravišne dozvole

brak sa državljaninom Srbije ili strancem sa stalnim nastanjenjem u zemlji u trajanju od najmanje tri godine

ako je maloletnik na privremenom boravku u Republici Srbiji, a pritom mu je jedan od roditelja državljanin Republike Srbije ili stranac koji ima stalno nastanjenje

ako ima odobren privremeni boravak, a razlozi humanosti ili interes za Republiku Srbiju nalažu da se odobri stalno nastanjenje.

Dok Srbija nastavlja da privlači ljude iz celog sveta, važno je razumeti različite vrste boravka koje su dostupne i odgovarajuće procedure za legalno nastanjenje. Bez obzira da li planirate kratkoročnu posetu, tražite privremeni boravak ili ciljate na stalno nastanjenje uz profesionalnu pravnu podršku naše advokatske kancelarije, proces postaje lakši. Naš tim je specijalizovan za pružanje usluga neophodnih za imigraciju, zapošljavanje i boravak stranih državljana u Srbiji. Bez obzira da li vam je potrebno vođstvo, pomoć u podnošenju zahteva ili pomoć pri prikupljanju potrebne dokumentacije, naša advokatska kancelarija je tu da vas podrži u svakom koraku.

Boravak stranaca u Srbiji