Na jesen 2020. godine predstavljen je Nacrt zakona o digitalnoj imovini, koji je usvojen dana 29.12.2020. godine u Narodnoj skupštini, a počeo je da se primenjuje od 29.06.2021. godine. Pohvalno je reći da Srbija među prvim državama koje su regulisale ovu oblast, što predstavlja važan korak u prilagođavanju našeg pravnog sistema novim tehnološkim i ekonomskim trendovima.

1. Definicija Digitalne Imovine

Prema zakonu, digitalna imovina se definiše kao "digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja". Ova definicija obuhvata različite vrste digitalne imovine, uključujući virtuelne valute i digitalne tokene.

Virtuelna valuta je digitalna imovina koju nije izdala nijedna javna institucija, za čiju vrednost ne garantuje centralna banka i koja nije zakonsko sredstvo plaćanja. Nema pravni status novca ili valute, ali je fizička i pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati i čuvati elektronski. Iz ove definicije možemo zaključiti da se ne mogu koristiti kao zakonsko sredstvo plaćanja jer je u Srbiji jedino zakonsko sredstvo plaćanja dinar.

Digitalni tokeni su digitalni zapisi koji sadrže imovinska prava, kao što su potraživanja određenog novčanog iznosa ili upravljačka prava. Izdavalac digitalnog tokena može u njega uključiti određeno pravo ili uslugu, odnosno, pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge.

Jedan od bitnih razloga zašto je izvršena podela na virtuelne valute i digitalne tokene iz ugla regulative i nadzora je taj da je u slučaju virtuelnih valuta nadležna Narodna banka Srbije (u daljem tekstu: NBS), dok je za digitalne tokene nadležna Komisija za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija).

Ovde ćemo izlistati podzakonske akte koje je donela Komisija, a koje NBS, a koje bi svako fizičko ili pravno lice trebalo da ima u vidu prilikom pružanja usluga u vezi sa digitalnom imovinom.

Podzakonski akti Komisije:

• Pravilnik o belom papiru i naknadnom belom papiru koji se odnose na digitalne tokene;
• Pravilnik o sprečavanju zloupotreba na tržištu digitalnih tokena;
• Pravilnik o oglašavanju inicijalne ponude digitalnih tokena za koju nije odobren beli papir i oglašavanju u vezi digitalnih tokena za koje nije odobren naknadni beli papir;
• Pravilnik o uslovima upravlјanja informaciono-komunikacionim sistemom pružaoca usluga povezanih s digitalnim tokenima;
• Pravilnik o uslovima i načinu utvrđivanja i provere identiteta fizičkog lica korišćenjem sredstava elektronske komunikacije;
• Pravilnik o sadržini i formi evidencije koju vodi pružalac usluga povezanih s digitalnim tokenima koji drži novčana sredstva, odnosno digitalne tokene korisnika;
• Pravilnik o načinu izračunavanja minimalnog kapitala i izveštavanju o minimalnom kapitalu pružaoca usluga povezanih s digitalnim tokenima;
• Pravilnik o bližim uslovima i načinu davanja i oduzimanja saglasnosti za pružanje usluga povezanih s digitalnim tokenima u stranoj državi;
• Pravilnik o sprovođenju odredaba Zakona o digitalnoj imovini koje se odnose na davanje dozvole za pružanje usluga povezanih s digitalnim tokenima i saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti.

Podzakonski akti NBS:

• Odluka o sprovođenju odredaba Zakona o digitalnoj imovini koje se odnose na davanje dozvole za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama i saglasnosti Narodne banke Srbije;
• Odluka o načinu izračunavanja minimalnog kapitala i izveštavanju o minimalnom kapitalu pružaoca usluga povezanih s virtuelnim valutama;
• Odluka o bližim uslovima i načinu vršenja nadzora nad pružaocem usluga povezanih s virtuelnim valutama i izdavaocem i imaocem virtuelnih valuta
• Odluka o sadržini registra pružalaca usluga povezanih s virtuelnim valutama i bližim uslovima i načinu vođenja tog registra;
• Odluka o bližim uslovima i načinu vođenja evidencije imalaca virtuelnih valuta;
• Odluka o sadržini i formi evidencije koju vodi pružalac usluga povezanih s virtuelnim valutama koji drži novčana sredstva, odnosno virtuelne valute korisnika
• Odluka o bližim uslovima i načinu davanja i oduzimanja saglasnosti za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama u stranoj državi;
• Odluka o uslovima upravljanja informaciono-komunikacionim sistemom pružaoca usluga povezanih s virtuelnim valutama;
• Odluka o obavljanju plaćanja u devizama u vezi s transakcijama s digitalnom imovinom;
• Odluka o sprečavanju zloupotreba na tržištu virtuelnih valuta;
• Odluka o sprovođenju odredaba Zakona o digitalnoj imovini koje se odnose na odobrenje belog papira pri izdavanju virtuelnih valuta.

U slučaju da fizičko ili pravno lice želi da emituje digitalne tokene, zahtev za odobrenje objavljivanja belog papira šalje se Komisiji na odobravanje. Beli papir predstavlja dokument, sličan prospektu kod postupka izdavanja hartija od vrednosti, a koji je izdavalac obavezan da objavi i koji sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima. Omogućava investitorima da donesu racionalnu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu.

Bitno je napomenuti da sve finansijske institucije koje su pod nadzorom NBS (banke, društva za osiguranje, davaoci finansijskog lizinga, platne institucije i dr.) ne mogu posedovati digitalnu imovinu, kao ni instrumente povezane sa digitalnom imovinom. Takođe, ne mogu pružati usluge povezane sa digitalnom imovinom niti biti korisnici tih usluga.

2. Zakonodavni okvir za digitalnu imovinu

Zakon o digitalnoj imovini predstavlja prvi pravni akt u Srbiji koji priznaje i reguliše oblast digitalne imovine. Uz ovaj zakon, izmenjeni su i drugi poreski zakoni kako bi se digitalna imovina uvela u srpski pravni sistem kao oporeziva kategorija. Do 2020. godine digitalna imovina nije bila regulisana nijednim zakonom i nije bila određena kao oporeziva kategorija, što nije sprečavalo Poresku upravu da podvede digitalnu imovinu kao prihod koji nije eksplicitno naveden zakonom kao oporezivi, te ga tako oporezivala poreskom stopom od 20%.

3. Poreski tretman digitalne imovine fizičkih lica

Zakon o porezu na dohodak građana (u daljem tekstu: ZPDG) reguliše oporezivanje dohotka fizičkih lica ostvarenog prodajom ili prenosom digitalne imovine. Prema ovom zakonu, fizička lica su obavezna da obračunaju, prijave i plate porez na kapitalnu dobit za ostvarenu dobit od prodaje digitalne imovine. Poreska stopa za kapitalnu dobit fizičkih lica iznosi 15%. Ovo je i najčešća uporednopravna praksa u državama poput SAD, Australije i Ujedinjenog Kraljevstva. Ovo znači da bi obveznici poreza na kapitalnu dobit bili dužni da ukoliko imaju pozitivnu razliku između nabavne i prodajne cene digitalne imovine plate porez od 15% na ostvarenu razliku. S tim što je bitno napomenuti da u slučaju negativne razlike, odnosno, kapitalnog gubitka obveznik može prebiti sa budućim kapitalnim dobicima u periodu od 5 godina. Prema ZPDG nabavna cena digitalne imovine bi bila ona koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu od strane ovlašćenog pružaoca usluga u vezi sa digitalnom imovinom npr. menjačnica, a prodajna cena bi bila ona po kojoj je izvršio prodaju. U slučaju rudarenja, nabavna cena bi bila iznos troškova koje je obveznik imao u vezi sa sticanjem digitalne imovine koji može da se dokumentuje (npr. račun za električnu energiju, račun kupljenih mašina i tome sl.).

Novina u zakonu je i ta da je pružena mogućnost da se zaposlenima isplaćuju bonusi u digitalnoj imovini koja bi činila u tom slučaju deo zarade i na koju bi poslodavac morao da obračuna i plati poreze i doprinose. Tada bi nabavna cena kod zaposlenog bila vrednost na koju je poslodavac platio poreze i doprinose, te bi u tom slučaju zaposleni bio u obavezi da plati porez na kapitalnu dobit između tako dobijene nabavne cene i cene po kojoj bi prodao digitalnu imovnu trećem licu.

Nasleđe i poklon

Što se tiče poreskog tretmana digitalne imovine koja se stiče putem nasleđa i poklona. Prema Zakonu o porezima na imovinu (u daljem tekstu: ZPI), digitalna imovina koja se stiče putem nasleđa i poklona, takođe, podleže oporezivanju. Navedenim zakonom ukoliko se ostavilac i naslednik, odnosno, poklonoprimac i poklonodavac nalaze u prvom naslednom redu (ostaviočev bračni drug i ostaviočevi potomci), poreska obaveza ne postoji. Ukoliko se nalaze u drugom naslednom redu (ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo) poreska stopa iznosi 1,5%, a ukoliko se nalaze u trećem (ostaviočevi dedovi i babe) ili nekom daljem naslednom redu ili ukoliko uopšte nisu u srodstvu, poreska stopa iznosi 2,5%. Takođe, ne postoji porez na poklon na vrednost digitalne imovine do 100.000 dinara od istog lica u toku kalendarske godine

Poreske olakšice

ZPDG predviđa dve poreske olakšice kao veliki podsticaj i značaj za razvoj tržišta digitalne imovine u Republici Srbiji. Prva je poresko oslobođenje kojom obveznik novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u osnovni kapital privrednog društva u Srbiji ili u kapital investicionog fonda, čime bi se oslobodio 50% poreza na kapitalni dobitak. Druga je, takođe, poresko oslobođenje za obveznike koji poseduju digitalnu imovinu u svom vlasništvu u trajanju od najmanje 10 godina gde su u potpunosti oslobođeni plaćanja poreza na kapitalnu dobit.

Rok za podnošenje poreske prijave radi utvrđivanja poreza na kapitalnu dobit iznosi 120 dana računajući od dana kada je istekao kvartal u kome je ostvaren prihod po osnovu prodaje digitalne imovine.

Važno je napomenuti da dohodak od kapitalne dobiti ne podleže obavezama za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Takođe, dobit ostvarena prenosom digitalne imovine ne podleže oporezivanju godišnjim porezom na dohodak građana.

4. Poreski tretman digitalne imovine pravnih lica

Jedan od najvažnijih zakona koji se odnosi na oporezivanje digitalne imovine u slučaju pravnih lica je Zakon o porezu na dobit pravnih lica (u daljem tekstu: ZPDPL). Prema ovom zakonu, dobit pravnih lica ostvarena prodajom ili prenosom digitalne imovine oporezuje se, kao i kod fizičkih lica, porezom na kapitalnu dobit. Glavna razlika u odnosu na ZPDG koji reguliše oporezivanje kapitalne dobiti kod fizičkih lica je ta da umesto obaveze da se podnese poreska prijava u roku od 120 dana, utvrđena razlika, odnosno, kapitalna dobit kod pravnih lica ulazi u oporezivu dobit koja će se na kraju kalendarske godine platiti kroz porez na dobit pravnih lica. Nabavna cena je ona cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, a ukoliko je imovina stečena rudarenjem, nabavnom cenom će se smatrati vrednost digitalne imovine iskazana u poslovnim knjigama obveznika.

Vrlo je važno napomenuti da ukoliko pravno lice ima dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom i ukoliko pravno lice trguje digitalnom imovinom u okviru svoje osnovne delatnosti, nema obavezu plaćanja poreza na kapitalnu dobit. Pored poreza na kapitalnu dobit, digitalna imovina takođe podleže PDV-u (porez na dodatu vrednost) ali u određenim slučajevima. Tumačeći Zakon o porezu na dodatu vrednost (u daljem tekstu: ZPDV), promet digitalne imovine može biti obuhvaćen PDV-om ukoliko ne potpada pod poresko oslobođenje iz člana 25. stav 1. tačka 1a) ZPDV, odnosno, ako se npr. radi o prometu virtuelnih valuta za druge virtuelne valute ili digitalnih tokena koji predstavljaju hartije od vrednosti.

ZPDV nedvosmisleno propisuje poresko oslobođenje od PDV-a u slučaju prenosa virtuelnih valuta i zamene virtuelnih valuta za novčana sredstva. Dok sa druge strane ostavlja mogućnost obračuna i plaćanja PDV-a u slučaju prometa digitalnih tokena kao hartija od vrednosti. Ovde je ostala pravna praznina koju zakonodavac ili Ministarstvo finansija treba da reguliše, ne bi li se iskorenile nedoumice i različita tumačenja.

Poreske olakšice

Kao i u slučaju ZPDG kod fizičkih lica, ZPDPL propisuje da kapitalni dobici ostvareni prodajom digitalne imovine ne ulaze u poresku osnovicu ukoliko su novčana sredstva uložena u tom poreskom periodu u osnovni kapital privrednog društva ili investicionog fonda u Republici Srbiji. Na ovaj način se podstiču privredni subjekti da ulažu u druga pravna lica na teritoriji Republike Srbije što ima za cilj jačanje konkurencije i rast tržišta digitalne imovine.

5. Pravna neizvesnost i budući razvoj

Iako je Zakon o digitalnoj imovini predstavio određene korake u regulisanju oporezivanja digitalne imovine u Srbiji, još uvek postoji pravna neizvesnost u vezi sa određenim aspektima, kao što je tretman NFT-ova (Non – Fungible Token). Budući razvoj ove oblasti može dovesti do daljih izmena i dopuna zakona kako bi se adekvatno regulisao poreski tretman digitalne imovine.

U svetlu sve veće popularnosti digitalne imovine i njenog značaja u savremenom poslovanju, važno je da poreski sistem prati ove promene i pruži jasan i povoljan poreski tretman za digitalnu imovinu. To će doprineti razvoju digitalne ekonomije i konkurentnosti Srbije na globalnom tržištu.