Poslovna udruženja igraju ključnu ulogu u privredi Republike Srbije, a njihovo osnivanje, delovanje i pravni okvir uređeni su Zakonom o udruženjima i Zakonom o privrednim društvima. Ova vrsta udruženja obuhvata širok spektar zainteresovanih pravnih subjekata koji doprinose razvoju privrede i olakšavaju saradnju među preduzetnicima i privrednim društvima radi postizanja zajedničkih ciljeva.

Osnivanje i pravni status poslovnih udruženja

Poslovna udruženja u Republici Srbiji predstavljaju poseban oblik organizovanja dva ili više privrednih društava ili preduzetnika, radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva. Važno je napomenuti da je pomenuto ostvarivanje zajedničkih ciljeva ključno obeležje i zakonom ustanovljeno opredeljenje svih udruženja, uključujući i poslovna. Drugim rečima, poslovno udruženje ne može obavljati delatnost radi sticanja dobiti, već isključivo radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva. Kako bi se ova vrsta udruženja razlikovala od ostalih u pravnom prometu, u poslovnom imenu njihova pravna forma se označava sa: "poslovno udruženje"; ili "p.u."; ili "pu";. Poslovno udruženje stiče svojstvo pravnog lica registracijom pred Agencijom za privredne registre, što znači da od trenutka registracije stiče sposobnost da slobodno učestvuje u pravnom prometu, u skladu sa ciljevima utvrđenim svojim statutom.

Članstvo u poslovnim udruženjima je dobrovoljno, a članovi mogu biti domaća i strana privredna društva i preduzetnici koji dele zajedničke interese sa udruženjem. Udruženje može postavljati posebne uslove za prijem novih članova, koji su obično definisani statutom ili drugim internim aktima. Takođe, članovi imaju pravo da učestvuju u radu udruženja, predlažu projekte i inicijative, kao i da koriste usluge udruženja.

Poslovna udruženja u Srbiji imaju pravo da:

Predstavljaju i zastupaju interese svojih članova pred državnim organima i institucijama.

Daju mišljenja o propisima i predlažu izmene zakona i drugih akata koji utiču na poslovanje njihovih članova.

Organizuju stručne skupove, seminare, radionice i druge oblike edukacije za članove.

Sarađuju sa sličnim udruženjima i institucijama u zemlji i inostranstvu.

Realizuju projekte od interesa za članove, koji doprinose unapređenju poslovanja, kao što su promocija domaćih proizvoda, uvođenje novih tehnologija ili razvoj tržišta.

Obaveze poslovnih udruženja uključuju poštovanje pravnog okvira u kom posluju, kao i obavezu transparentnog poslovanja i pravilnog raspolaganja sredstvima. Udruženja su takođe dužna da redovno obaveštavaju članove o svom radu i odlukama.

Iako poslovna udruženja nisu profitna organizacija, ona mogu ostvarivati prihode iz različitih izvora, uključujući članarine, donacije, sponzorstva, kao i prihode od pružanja određenih usluga.

Upravljanje finansijama poslovnih udruženja mora biti transparentno, a sredstva se mogu koristiti isključivo u svrhe koje su predviđene statutom udruženja. U suprotnom, nadležni organi mogu preduzeti zakonske mere.

Poslovna udruženja predstavljaju važan mehanizam za jačanje konkurentnosti domaćih privrednih subjekata i privrede u celini. Kroz udruženi nastup, privredna društva i preduzetnici mogu lakše prevazići izazove, podeliti iskustva i stvoriti snažnije veze unutar industrije. Takođe, ova udruženja često služe kao most između privatnog sektora i države, pomažući u formiranju politika koje stimulišu razvoj privrede. Drugim rečima, dok sindikati i unije poslodavaca pretežno služe unapređenju odnosa i položaja zaposlenih i poslodavaca, poslovna udruženja pretežno služe unapređenju poslovne klime i položaja privrednih subjekata u odnosu sa državom.

Poslovna udruženja u Republici Srbiji imaju ključnu ulogu u povezivanju privrednih subjekata, unapređenju poslovnog okruženja i promociji zajedničkih interesa. Pravni okvir za njihovo delovanje je jasno definisan kroz Zakon o udruženjima i Zakon o privrednim društvima, ali uspeh ovih organizacija zavisi od aktivnog učešća i saradnje njihovih članova, kao i od sposobnosti udruženja da odgovore na potrebe tržišta i privrede.

Poslovna udruženja

Pravo svojine na nepokretnosti stiče se upisom u katastar nepokretnosti. Profesionalnim korisnicima omogućen je siguran i efikasan način elektronske komunikacije i  podnošenje zahteva u formi elektronskog dokumenta za upis nepokretnosti i izdavanje podataka katastra nepokretnosti (e-šalter).

Pravo svojine na nepokretnosti stiče se upisom u katastar nepokretnosti. Ugovor o kupovini nepokretnosti predstavlja samo osnov sticanja (iustus titulus), a neophodan je i način sticanja (modus acquirendi) - a to je upis u katastar nepokretnosti. Različiti problemi mogu nastati ukoliko nepokretnost nije upisana u katastru nepokretnosti, budući da postajete vlasnik nepokretnosti tek upisom u katastar nepokretnosti.

Potrebna dokumentacija i procedura zavise od svakog  konkretnog slučaja. Prvenstveno, neophodno je da je objekat u kojem se stan nalazi upisan u katastar nepokretnosti pre nego što se može upisati sam stan. Procedura se razlikuje ako je objekat izgrađen pre propisa o izgradnji objekata, ima li objekat građevinsku i upotrebnu dozvolu ili je izgrađen nelegalno. Ukoliko je u pitanju novi objekat, za koje su izdate građevinska i upotrebna dozvola, nadležan organ u postupku objedinjene procedure dostavlja akte na osnovu kojih se objekat upisuje u katastar nepokretnosti. Međutim, ukoliko je u pitanju objekat koji se ne smatra novogradnjom, koji je upisan, dakle izdate su građevinska i upotrebna dozvola, za upis stana u takvom objektu neophodno je i uverenje opštinskog ili gradskog odseka za građevinske poslove, sa kvadraturom, sobnosti i spratnosti stana. Ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda takvo uverenje, podaci o stanu mogu da se upišu i na osnovu nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke.

Elektronski šalter za upis nepokretnosti u katastar nepokretnosti: inovacije u srpskoj administraciji

Uvođenje digitalne ere u administrativne procese je neizbežno, a najnovije izmene zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i infrastrukture u Srbiji odražavaju taj trend. Ove promene donose značajne novine za sve učesnike na tržištu nekretnina, od građana do profesionalaca. Prvenstveno, Republički geodetski zavod unapredio je poslovni proces dostave isprava i podnošenja zahteva za upis u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture uvođenjem informacionog sistema eŠalter, zakon predviđa da su za podnošenje zahteva za upis u katastar nepokretnosti i infrastrukture isključivo nadležni profesionalni korisnici e-šaltera. Profesionalnim korisnicima, uključujući advokate sa zaključenim ugovorom o pristupanju i korišćenju sistema eŠalter, omogućen je siguran i efikasan način elektronske komunikacije i  podnošenje zahteva u formi elektronskog dokumenta za upis nepokretnosti i izdavanje podataka katastra nepokretnosti. Elektronski Šalter za upis nepokretnosti doprinosi efikasnosti, transparentnosti i ubrzanju procesa, smanjujući birokratiju i omogućavajući brži pristup informacijama.

Jedna od ključnih izmena je transformacija pojma "list nepokretnosti" u "izvod iz baze podataka katastra nepokretnosti". To znači da će se sve više podataka moći pristupiti u digitalnom formatu, povećavajući efikasnost i transparentnost. Takođe, novi zakon uvodi sistem jedinstvenog matičnog broja nepokretnosti, olakšavajući pretragu i smanjujući mogućnost grešaka.

Ova inovacija ne samo da ubrzava procese, već i unapređuje transparentnost i olakšava vođenje evidencije o nepokretnostima. Elektronski Šalter predstavlja ključni korak ka savremenoj, efikasnoj administraciji koja odražava potrebe građana u digitalnom dobu.

Stojimo vam na raspolaganju kako bismo Vam pružili stručnu podršku i pravne usluge prilagođene vašim specifičnim potrebama prilikom upisa Vaše nepokretnosti u katastar nepokretnosti.

Vodič kroz upis u katastar nepokretnosti i infrastrukture putem e-šaltera

Digital nomad viza predstavlja specifičnu vrstu vize koja omogućava pojedincima da putuju i borave u različitim zemljama dok rade na daljinu. Ova vrsta vize je postala popularna među modernim profesionalcima koji žele da iskoriste fleksibilnost rada na daljinu i istraže svet.

Za razliku od tradicionalnih radnih viza koje zahtevaju sponzorstvo od poslodavca, digitalne nomad vize su posebno dizajnirane za pojedince koji zarađuju svoj prihod na daljinu. Ove vize su pravno priznate i pružaju zaštitu radnicima na daljinu, dajući im slobodu da žive i rade u stranoj zemlji bez straha od pravnih posledica. Međutim, sa slobodom dolaze jedinstveni pravni izazovi koji moraju biti prevaziđeni. U ovom blogu, istražićemo kako digitalna nomad viza može ojačati radnike na daljinu pružanjem pravnog okvira za život i rad u drugim zemljama. Digitalni nomadi su savremeni ljudi koji obavljaju posao preko interneta, oni su samozaposleni (frilenseri) ili su zaposleni tako što rade na daljinu i za obavljanje posla im nije neophodno prisustvo na radnom mestu. Njihove delatnosti su vezane za poslove na računaru (web dizajn, grafički dizajn, programiranje, marketing, dropšiping, kripto valute, društvene mreže i dr.), s toga oni traže mesto gde će se udobno nastaniti kako bi radili. Glavni kriterijumi pri izboru države u kojoj bi aplicirali za vizu jesu brzina interneta, cena stanovanja i troškovi života, način sticanja vize, dužina njenog trajanja i poreske olakšice koje mogu da ostvare, naravno i životno okruženje: geografski položaj zemlje, klima, bezbednost, uređenost i lične preferencije.

Ovo je hibridni tip vize koji spaja radnu vizu sa dozvolom za boravak jer lice može zarađivati samo radom na daljinu, ne sme biti zaposleno u državi prijema, a sme sam ili sa porodicom boraviti za vreme trajanja vize naravno uz ispunjavanje uslova o visini neto zarade, stanja bankovnog računa, zdravstvene zaštite, kao i dodatnih sredstava za svakog člana porodice koji sa njim boravi, takođe ni članovi porodice nemaju pravo zaposlenja već samo pravo na boravak.

Ovaj način poslovanja je u ekspanziji nakon globalne pandemije virusa kovid-19, jer države žele da privuku što veći broj digitalnih nomada povoljnostima koje nude, a zauzvrat da pomognu razvitku svoje ekonomije, multikulturalnosti i nastanku novih poslovnih ideja (startapovi). Digitalni nomadi na ovaj način stiču priliku da putuju, rade iz različitih krajeva sveta i ostvaruju veći profit.

Razumevanje pravnih izazova za radnike na daljinu

Sa sve većom popularnošću rada na daljinu, radnici na daljinu se suočavaju sa raznim pravnim izazovima. Jedna od najznačajnijih prepreka je nedostatak priznanja i zaštite u stranim zemljama. Bez odgovarajuće vize ili radne dozvole, radnici na daljinu mogu biti izloženi deportaciji ili drugim pravnim posledicama. Dodatno, poreske obaveze mogu postati kompleksne i zbunjujuće kada se radi preko granice. Ovi izazovi mogu stvoriti osećaj nesigurnosti i nestabilnosti za radnike na daljinu, ometajući njihovu sposobnost da potpuno prihvate digitalni nomadski način života.

Digitalna nomad viza nudi mnoge prednosti za radnike na daljinu. Prvo, pruža pravnu sigurnost, eliminišući strah od deportacije ili pravnih posledica. Ovo omogućava radnicima na daljinu da se potpuno fokusiraju na svoj rad i prihvate digitalni nomadski način života bez konstantnih briga da su na pogrešnoj strani zakona. Dodatno, digitalna nomad viza može omogućiti pristup osnovnim uslugama kao što su zdravstvena zaštita i bankarstvo, koje teško dobijaju bez prijave boravišta. Na kraju, digitalna nomad viza može otvoriti nove mogućnosti za umrežavanje i saradnju sa drugim slično nastrojenim pojedincima u državi izdavanja digitalne nomad vize, obogaćujući profesionalni i lični život radnika na daljinu.

Zemlje koje su prepoznale ovaj trend i odlučile da privuku digitalne nomade otvaranjem mogućnosti za dobijanje posebnih viza potrudile su se da sprovedu zakonsku regulativu i racionalizuju proces sticanja (Španija, Grčka, Kipar, Češka, Portugal, Barbados, Kostarika, Bermuda, Kajmanska ostrva). Ove vize obično omogućavaju boravak u zemlji na određeni period, obično od nekoliko meseci do godinu dana, uz mogućnost produženja, takođe najčešće postavljen zahtev jeste da je lice zaposleno kod poslodavca iz strane države ili da pretežan iznos sredstava stiče na ovaj način (primer Španije: nije dozvoljeno da zarada od domaćeg poslodavca prelazi 20% ukupne mesečne zarade).

Iako je koncept digitalnih nomad viza relativno nov, nekoliko zemalja je prepoznalo potencijalne prednosti privlačenja radnika na daljinu. Na primer, Estonija je pokrenula svoj program digitalnih nomad viza 2020. godine, omogućavajući radnicima na daljinu da žive i rade u zemlji do 12 meseci. Druge zemlje, poput Barbadosa, Bermudskih ostrva i Hrvatske, takođe su uvele slične programe viza kako bi privukle digitalne nomade. Ove zemlje razumeju ekonomsku vrednost koju radnici na daljinu mogu doneti i stvorile su pojednostavljene procese kako bi im olakšale dobijanje boravišta.

Kako se kvalifikovati za digitalnu nomad vizu

Uslovi za dobijanje digitalnih nomad viza variraju u zavisnosti od države. Međutim, postoje neki zajednički kriterijumi koji radnici na daljinu obično moraju da ispune. Obično, podnosioci zahteva moraju da pruže dokaz o prihodima, koji pokazuje da imaju stabilan izvor prihoda na daljinu. Takođe, može biti potrebno da imaju pokrivenost zdravstvenim osiguranjem i da dostave važeći pasoš sa najmanje šest meseci važenja. U nekim slučajevima, podnosioci zahteva za digitalnu nomad vizu mogu da budu u obavezi da dostave detaljan plan putovanja ili obrazlože svoje razloge za izbor baš te države. Ispunjavanjem ovih zahteva, radnici na daljinu mogu povećati svoje šanse za dobijanje digitalne nomad vize.

Koraci za apliciranje za digitalne nomad vize

Kada radnici na daljinu odrede zemlju u kojoj žele da apliciraju za digitalnu nomad vizu, proces apliciranja može da počne. Prvi korak je prikupljanje svih potrebnih dokumenata, uključujući dokaz o prihodima, zdravstveno osiguranje i važeći pasoš. Važno je da se detaljno istraže  specifični zahtevi izabrane zemlje kako bi se osiguralo da su dostavljeni svi neophodni dokumenti. Nakon što su dokumenti u redu, zahtev se može poslati odgovarajućoj vladinoj agenciji ili ambasadi. Preporučuje se da se aplicira sa dovoljno vremena unapred u odnosu na željeni datum početka kako bi se omogućilo vreme za obradu zahteva. Nakon što je zahtev poslat, radnici na daljinu moraju biti spremni da dostave dodatne informacije ili prisustvuju intervjuima po zahtevu vlasti koje izdaju vize. Navigacija kroz pravni proces dobijanja digitalne nomad vize može biti kompleksna i opterećujuća. Traženje profesionalne pomoći, kao što je angažovanje advokata za imigraciono prava i pravo stranaca može biti korisno kako bi se osiguralo uspešno podnošenje zahteva.

Republika Srbija nastroji da reguliše pitanje digitalnih nomada kako bi njihova delatnost i boravak bili legalni i evidentirani kroz prijavu boravka. S tim u vezi, Zakon o porezu na dohodak građana i to član 9b propisuje sledeće: „Izuzima se od oporezivanja dohodak nerezidentnog obveznika koji na teritoriji Republike provede najviše do 90 dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, ukoliko je takav dohodak ostvaren od nerezidentnog nalogodavca koji ne obavlja delatnost, odnosno aktivnosti na teritoriji Republike). Takođe, Republika Srbija je pogodna i kao tranzitna zemlja, budući da nije potpisnig Šengenskog sporazuma, odnosno nalazi se van Šengenske zone, te može služiti nomadima da boravkom u njoj naprave pauzu u pogledu Šengenskog viznog režima. Nažalost, U Republici Srbiji digitalna nomad viza još uvek nije zaživela, ali se nadamo da će u skorijoj budućnosti i ovde zakonodavac ovu vizu uvrstiti u pravni poredak.

Digitalni nomadski način života nudi mnoge mogućnosti za radnike na daljinu, ali takođe nosi sa sobom jedinstvene pravne izazove. Digitalna nomad viza je vredan alat koji može motivisati radnike na daljinu pružanjem pravne sigurnosti za život i rad u stranim državama. Razumevanjem prednosti digitalnog nomadskog načina života, kao i zemalja koje ga nude i koraka za apliciranje, radnici na daljinu mogu navigirati kroz pravni proces sa samopouzdanjem. Iako put može biti kompleksan, nagrada dobijanja digitalne nomad vize su neprocenjive. Dakle, ako ste radnik na daljinu koji sanja da živi i radi u stranim državama, istražite mogućnosti koje digitalni nomadski način života  može da  ponudi. Advokati sa istaknutim znanjima iz radnog, poreskog, imigracionog prava i prava stranaca mogu biti najbolja pomoć u otklanjanu svih nedoumica i davanju stručne prvne pomoći kako bi rad i boravak bili kvalitetni i neometani.

Navigacija kroz pravni proces: Kako digitalna nomad viza može ojačati radnike na daljinu

Primenjujući znanje i iskustvo naš ekspertski tim pruža profesionalnu pravnu podršku u rešavanju najrazličitijih pravnih pitanja.

MTC&P je advokatska kancelarija sa sedištem u Beogradu koja pruža svojim klijentima sveobuhvatnu pravnu podršku.

MTC je advokatska kancelarija sa sedištem u Beogradu koja pruža svojim klijentima sveobuhvatnu pravnu podršku. Naš tim čine iskusni advokati i stručnjaci iz različitih pravnih oblasti koji čini savršen spoj spreman da odgovori na sve vaše zahteve i pravna pitanja, uz maksimalnu posvećenost i predanost svakom konkretnom slučaju.

Milošević,Tošić,Čulić&partneri

Stvaramoinovativnarešenjazaosnaživanjevašegposlovanja

Onama

Oblastirada

Izdvojeno

Poslovna udruženja

Vodič kroz upis u katastar nepokretnosti i infrastrukture putem e-šaltera

Navigacija kroz pravni proces: Kako digitalna nomad viza može ojačati radnike na daljinu